Avgust, 2025.
REKLI SU O ROMANU BUKET ŽUTIH RUŽA
Može pisac o svom delu da misli da je remek-delo, da boljeg na svetu nema, da je napisao nešto što nikad niko nije, ali ako to ne misle i čitaoci, zalud mu svi hvalospevi!
Kada se roman pojavi u knjižarama, sva treperim od nestrpljenja, strepnje, straha, neizvesnosti, znatiželje, kako će prvi čitaoci odreagovati na njega, šta će reći, u kom pravcu će čitanje i komentari poći… Tek posle desetak mišljenja/sudova odahnem i spremna, i mnogo opuštenija, čekam šta će reći knjiške grupe, književna kritika, novinari. Tada priča sama krči sebi svoj put. Ja joj više ne trebam. Zato stojim sa strane, posmatram je, pratim i navijam za nju!
Evo nekih komentara. Možete mi poslati i vi svoj.
Slađana: Hvala Vam za ovako divan roman. Bilo je uživanje čitati ga. Nisam očekivala ovakav kraj, ali je sve savršeno.
Ivana: Ja ne pamtim bolju kampanju za knjigu i pre njenog izlaženja!
Saša: Draga gospođo Ljiljana, posle romana Dok svetac bdi i Zid tajni kupio sam i Vaš novi roman Buket žutih ruža. Upravo ga čitam i mogu reći da mi se mnogo dopada. Istinski drži pažnju. S obzirom da radim podaleko od kuće, put mi brže prođe uz čitanje Vašeg romana. Prva dva su ostavila neverovatan utisak na mene. Ne sumnjam u to da će to učiniti i ovaj najnoviji roman!
Milena: Već sam pročitala knjigu. Fenomenalna je. Jedva čekam sledeću!
Svetlana: Čitanje završeno. Knjiga je predivna. Ocena nije 10/10, nego 20/10. Fantastično!!!
Ivana: Draga Ljiljana, već je odavno vreme za spavanje (0:44h) a ja sam na 197. strani i jako me zanima kako će se knjiga završiti! Za sada je baaaš interesantna. Jedva čekam da je završim. Pozdrav iz Subotice.
Anđela: Kompletno delo kao da se može naslikati tonskom skalom žutih boja avgustovskog popodneva u Beogradu. Spisateljica se igra ovim bojama, gde trčkarajući po stranicama pomalo otkriva žuto iz raznih cipela, raznih vremena, raznih junaka. Simbol žutog postaje intrigantan jer je raznorodan i potpuno autentičan za različite likove. Žuto, naposletku, ovom romanu daje boju i, ma koliko da je radnja prožeta neizvesnošću i nepoznanicom, doprinosi konstantnom i opštem pozitivnom tonu.
Prepoznatljiv je stil Ljiljane Šarac sa smenom dve strane medalje koje su u stvari neodvojivi elementi celovite priče. Naizgled pratimo dve teme, ali se one suptilno, skladno i dobro uklapaju u jednu nit. Opisi su u ovom romanu zreli i prilično pročišćeni. Naracija je dinamična, nema „praznog“ prostora, što pažnju čitaoca drži budnom sve vreme. Poglavlja su kratka i pitka, a prelazi jasni – sasvim prilagođeno istrajnosti pažnje savremenog čitaoca. Kompletna radnja je bliska najrazličitijim ciljnim grupama, jednostavna za praćenje. Jezički ovaj roman je veoma dopadljiv, neopterećujući i jednostavan, dobro usklađen sa situacijama, likovima, njihovim poreklom, starosnom dobi…
Pitanje ljubavi je u romanu veoma iskusno stavljeno na važno mesto, ali se nalazi u senci zbivanja i dinamične radnje, ne privlačeći previše halabuke. Potrebno je mnogo spisateljskog iskustva i umešnosti kako bi se jedna prijateljska emotivna veza predstavila prirodno, čisto, direktno i iskreno, dovoljno jednostavno, a istovremeno istakla i ljubavna komponenta odnosa dvoje ljudi, bez ikakve eksplicitnosti ili vulgarnosti. U ovom romanu veliki uspeh pisca je u tome što to radi vešto, iskusno i veoma pažljivo i stabilno, stalno se oprezno osvrćući na delikatnost odnosa i iz ugla samih junaka. Stiče se utisak da je za ovako čist emotivni odnos spisateljica tendenciozno uzela dvoje ljudi u zrelim godinama, vidno različitih, a životno ostvarenih, onih koji odišu vitalnošću i životnom energijom. Time kao da uči svoje čitaoce o relativnom vremenu i odlukama koje dovode do lične radosti, životnog blagostanja pojedinca. Spoznaje se životna energija koja s godinama ne jenjava i prozirna emotivnost dvoje ljudi u zrelim godinama, koja ostaje tako jednostavna i čista.
Glavni lik je u romanu podignut na pijedestal kroz slike svih odnosa koje gradi tokom života. Milanku upoznajemo kroz lik supruge, svekrve, majke, bake, prijateljice, bibliotekara, profesora, životnog učitelja, komšinice, obične žene… Ona je dosledna svom damskom postulatu, odvažna i energična, uvek spremna i dovitljiva, brižna i edukovana, o svemu informisana, savremena žena u zrelim godinama koju spoznajemo na mnogo nivoa i kroz mnoge odnose, a suptilno detaljno upoznajemo njenu emotivnu stranu koja se otkriva kroz delikatan odnos sa advokatom Veljkom.
Mnoge osobine istaknute su kroz interakciju sa ostalim likovima i u tome je lepota upoznavanja našeg junaka. Ona dobija nesakriven hvalospev na svakom koraku, poštovana je, značajna u mnogim životima, veliki i vredan lik. Svu upornost i odlučnost jedne žene koja je mnogima oslonac, motivacija i podrška vidimo kroz njenu pojavu.
Milanka je simbol srpske žene, obične, a sasvim neprosečne, autentične sa svim detaljima svog bića, a u kojoj će se pronaći brojne druge. Milanka jeste oda srpskoj ženi i njenim brojnim ulogama.
Veljko je stabilni muški lik, šarmantan advokatski karakter, uvek pronicljiv, zainteresovan, informisan i spreman za životne izazove. Veoma lepo i slikovito je prikazano njegovo istančano čulo ukusa kroz koje se ostvaruje umetnički, lično i kreativno, koje mu je otvorilo mnoga iskustva i poznanstva i proširilo spektar kompleksne ličnosti, kako ga upoznajemo čitajući. Veljko je odan sebi i posvećen negovanju statusa i uspeha pre svega na planu međuljudskih odnosa, koji je stekao godinama rada i sretanja i upoznavanja sa mnogim različitim ljudima. Hrabar i spreman da preuzme rizike, motiviše Milanku i priželjkuje trenutke radosti, a istovremeno se za njih aktivno bori. Veljko je okarakterisan kroz nekoliko rečenica toliko eksplicitno i razumljivo da zaista jeste predstava neumornog muškog karaktera: Razumeo je Dedala, ali je bio skloniji Ikaru i njegovoj žudnji da produži let i okusi zabranjeno, da stigne tamo dokle niko nije. // Iako su mu odavno tekli penzionerski dani, on u penziju zapravo nikada nije otišao. // Angažovao se onoliko koliko je smatrao da je potrebno da mu um bude mobilan, a klijenti zadovoljni. U njegovom liku vidimo mušku iskru potpuno intimne privlačnosti koja ne jenjava sa godinama, već se neguje i istrajava u odnosu sa Milankom. Dvoje ljudi koji su uzeti u ovom ljubavnom segmentu romana okarakterisani su tako da donesu čist odnos privrženosti i razumevanja. Kroz njihovo emotivno prijateljstvo dočarana je čistota muško-ženskog odnosa, a opet uz sve dileme, razmišljanja i preispitivanja. U ovome nema ničeg vulgarnog, naprotiv – ljubav je ovde prijateljstvo dvoje ljudi, što ona u suštini i jeste i u književnosti nastoji da se tako i prikaže. Shodno tome, na veoma specifičan i rizičan način, u likovima dvoje ljudi u zrelim godinama čitamo o kvalitetnoj srodnosti i razumevanju duša.
Iako roman možemo opisati kao porodični, sa svim pojedinostima koje to nosi i prožima (kao što su tradicionalni odnosi, osvrti na različito vreme i generacije, situacije koje su direktno ili indirektno vodile do velikih promena i sl), i te kako je prožet drugim temama koje su društveno aktuelne. Publika će se osvrnuti i zainteresovati, posebno zbog eksplicitne vremenske bliskosti dešavanja (period korona virusa je tik iza nas, Konstraktina pesma ušla je u narod, protesti u centru Beograda odnose se na obrazovni sistem i nedavna dešavanja…) i brže usvojiti likove koji figuriraju, znajući da su zaista prisutni i „žive današnjicu“.
Jelena: Pročitala sam roman. Mogu reći svaka čast! Istinski sam uživala. Ideja je divna. Toliko žalim za vremenima kada su se ljudi držali jedni drugih, pomagali se međusobno i cenili, a Vaši junaci su upravo oni ljudi među kojima bih volela da živim! Sjajna mi je neizvesnot u kojoj držite čitaoca i prelepa emocija u kojoj nastaje prijateljstvo između Milanke i Veljka. Pisci retko biraju za svoje junake stare ljude i kada ih ima, to su razočarani, džangrizavi, duboko povređeni ljudi bez životnog elana. Ovo dvoje kod Vas su prosto cakani, nisu ih obišle bure, padovi i tuge, jer to je prosto nemoguće, a oni i dalje žele, raduju se, šire pozitivnu energiju… Odlično, istinski odlično!
A to i ja kažem – odlično je što moji čitaoci žele da napišu i prenesu mi utiske o Buketu žutih ruža. Još jednom svima hvala!!!